/македонски подолу/
Viktorija Ilioska turns nouns into verbs, practice into movement, thought into action. She is practicing soft provocation – posing questions like what do we need to do for the future to follow?, while thinking of the resources that surround us. She sees all of us, including the audience, as a resource, and it is precisely through this framing that she exposes the undercurrents of exploitation embedded in those relations. Such exploration includes our body and other “bigger” political bodies, generating sub-subjects – ecofeminism, extractivism, hydrofeminism – that have shaped her recent practice. ALL is related to = The ‘esthetics of needs’ , as she describes her artistic practice.
Viktorija views choreography as an evolving, expanded practice that transforms into the organization of space – a toolkit for analysis that functions beyond mere expression. For her, choreography is a critical field of knowledge, where dance and performance function as strategic means to navigate tensions between structure, order, and procedural frameworks. She approaches artistic practice as a dynamic interplay of doing and becoming, shaped through research, reflection, and embodied inquiry.
In her work, Viktorija transcends methodology, representing an open, pre-existing, porous space where artistic questions unfold, which holds the essence of her artistic exploration. Within this space, choreography emerges as a form of inquiry rather than a fixed system.
Her practice is anchored in research, reflection, and somatic investigation, allowing her work to evolve rather than conform to predetermined structures. She rejects the idea of the mute, neutral dancing body. Instead, her practice is charged with provocation, engaging themes of labor, gender, the visibility of women in public space, and the body’s relationship with the more-than-human world. Viewing the body as a resource, she explores its potential within the frameworks of materialist ecofeminism and critiques of extractivism. Through her choreographic work, she seeks to challenge, disrupt and invites us to reflect critically, positioning dance as a tool for rethinking social and political constructs.
Biоgraphy: Viktorija Ilioska is a choreographer, performer, and artist who explores choreography across mediums including movement, text, voice, and sound. She holds a BA in Dance Pedagogy and Repertory from the Faculty of Music Arts in Skopje and an MA in Choreography and Performance from the Institute for Applied Theater Studies in Gießen.
Викторија Илиоска ги претвора именките во глаголи, практиката во движење, мислата во акција. Таа практикува мека провокација – поставува прашања како Што треба да направиме за иднината да следи?, размислувајќи за ресурсите кои нè опкружуваат. Таа нè гледа сите нас, вклучително и публиката, како ресурс, па токму преку таа рамка го разоткрива подтекстот на експлоатацијата вградена во тие односи. Таквото истражување го опфаќа нашето тело, но и други „поголеми“ политички тела, создавајќи подтеми – екофеминизам, екстрактивизам, хидрофеминизам – кои ја обликуваат нејзината понова практика. СÈ е поврзано со = „естетиката на потребите“, како што самата таа ја опишува својата уметничка практика.
Викторија ја разбира кореографијата како проширена практика која еволуира и се трансформира во организација на просторот — алатка за анализа што е повеќе од обично изразување. За неа, кореографијата е критичко поле на знаење, каде танцот и перформансот се стратешки средства за движење низ тензиите меѓу структурата, редот и процедуралните рамки. Таа пристапува кон уметничката практика како кон динамична интеракција помеѓу правењето и постанувањето, обликувана преку истражување, рефлексија и отелотворено иследување.
Во својата работа, Викторија ја трансцедентира методологијата, претставувајќи отворен, веќе постоечки, порозен простор во кој се расплетуваат уметничките прашања, простор што ја содржи суштината на нејзиното уметничко истражување. Во тој простор, кореографијата изникнува како форма на истражување, а не како утврден систем.
Нејзината практика се темели на истражување, рефлексија и соматско испитување, овозможувајќи им на делата да се развиваат, наместо да се прилагодуваат на однапред дефинирани структури. Таа ја отфрла идејата за немо, неутрално танцово тело. Напротив, нејзината практика е исполнета со провокација, се занимава со теми за трудот, родот, видливоста на жените во јавниот простор и односот на телото со светот кој е повеќе од човечки. Гледајќи го телото како ресурс, таа го истражува неговиот потенцијал во рамките на материјалистичкиот екофеминизам и критиката на екстрактивизмот. Преку својата кореографија, таа се стреми да предизвика, да разниша и да повика на критичка рефлексија, позиционирајќи го танцот како алатка за преиспитување на социјалните и политичките конструкции.
Биографија: Викторија Илиоска е кореографка, изведувачка и уметница која ја истражува кореографијата низ различни медиуми, вклучувајќи движење, текст, глас и звук. Таа дипломира на отсекот за педагогија и репертоар на танц при Факултетот за музичка уметност во Скопје, а магистрира кореографија и перформанс на Институтот за применети театарски студии во Гисен.