/македонски подолу/
Aleksandar Georgiev’s performative practice discloses through what he calls – the flirting method – a choreographic strategy, not rooted in flirtation itself, but in the mechanisms of reciprocal attention between himself and the audience. It is based on a choreography of gazes, where he and the audience continuously mirror, disrupt, and respond to one another. This dynamic exchange of attention generates affective flow where diverse conceptual lines emerge and resonate in real time.
At the core of his work lies the anal politics – a somatic and symbolic reorientation that centers the anus as an organ historically marginalized and shamed. In contrast to dominant frontalities structured around phallic or vaginal axes, his choreography investigates alternative modes of frontality – the back of the body: its folds, its opacity, its refusal to perform transparency. This approach resists hyper-visible-frontal aesthetics and proposes a 360-degree performative presence – both vulnerable and subversive.
His performances, often framed as radical tenderness, lean toward the romantic rather than the didactic or overtly activist. He communicates in soft, accessible registers that resonate more with POP than with exclusive art-world logics, as he is saying. Within this aesthetic, power is explored through wetness, porosity, and sensuality – qualities that resist hardness and rigidity. Here, pleasure is neither reproductive nor functional; it is speculative, rebellious, and political.
Through a queer performative lens, he revisits history not as a corrective means, but as a space to co-imagine inclusive futures. His work disrupts linear temporality, engaging with future nostalgia and speculative poetics. His speculative poetics summon what was never fully realized, yet still remains possible. Queerness, in his practice, is not simply resistance – it becomes normativity – a foundation for kinetic empathy, for sensual solidarities, for relational bodies, where softness and pleasure become radical acts of defiance.
Biography: Aleksandar Georgiev (Ace) works with and around choreography, approaching artistic research through the poetics of aroundness – not about or of, but engaging with the surrounding dynamics of phenomena. His imaginative PhD research, CO-series, explores co-existence, softness, and kinetic empathy, engaging with concepts such as the politicization of the anus, “reading from behind,” and “imaginative structures as support systems.”
Active Since 2008, he co-founded STEAM ROOM and the Imaginative Choreographic Center (ICC) with Darío Barreto Damas and Zhana Pencheva. He is affiliated with various cultural structures, working towards denationalizing artistic and cultural practices while fostering co-thinking, co-dreaming, and co-imagining alternative futures through choreography.
Read more at aleksandargeorgiev.com
Перформативната практика на Александар Георгиев се обликува преку она што тој го нарекува – метод на флертување – кореографска стратегија која не е вкоренета во самиот флерт, туку во механизмите на заемното внимание помеѓу него и публиката. Таа се заснова на кореографија на погледи, каде што тој и публиката континуирано се надополнуваат, се прекинуваат и реагираат еден на друг. Оваа динамична размена на внимание создава афективен тек на разновидни концептуални приоди кои резонираат во реално време.
Во основата на неговото дело е интересот за аналната политика – соматска и симболична преориентација што го поставува анусот како орган кој е историски маргинализиран и осрамотен. За разлика од доминантната фронталност структурирана околу фалусни или вагинални оски, неговата кореографија истражува алтернативен начин на фронталност – задниот дел од телото: неговите набори, неговата несфатливост, неговото одбивање да изведе транспарентност. Овој пристап се спротивставува на хипер-видливо-фронталната естетика и предлага перформативно присуство од 360 степени – истовремено ранливо и субверзивно.
Неговите перформанси, често опишани како радикална нежност, се приклонуваат кон романтичното, а не кон дидактичкото или отворено активистичкото. Тој комуницира во нежни, достапни регистри кои повеќе резонираат со поп-културата отколку со ексклузивните логики на уметничкиот свет, како што самиот вели. Во рамките на оваа естетика, моќта се истражува преку влажност, порозност и сензуалност – квалитети кои се спротивставуваат на коравоста и крутоста. Тука, задоволството не е ниту репродуктивно ниту функционално; тоа е спекулативно, бунтовно и политичко.
Низ квир перформативна призма, тој ја преиспитува историјата не како корективно средство, туку како простор за заедничко обмислување инклузивни иднини. Неговото дело ја нарушува линеарната темпоралност, ангажирајќи се со идна носталгија и спекулативна поетика. Неговата спекулативна поетика го повикува она што никогаш не било целосно реализирано, а сепак останува можно. Во неговата практика квирноста не е само отпор – туку станува нормативност – основа за кинетичка емпатија, за сензуална солидарност, за релациски тела, каде што нежноста и задоволството стануваат радикални акти на пркос.
Биографија: Александар Георгиев (Аце) работи со и околу кореографијата, пристапувајќи кон уметничкото истражување преку поетиката на околноста – не за или од, туку ангажирајќи се со околната динамика на феномените. Во фокусот на неговото имагинативно докторско истражување КО-серија се коегзистенцијата, нежноста и кинетичката емпатија, бавејќи се со концепти како политизација на анусот, „читање одзади“ и „имагинативни структури како системи за поддршка“.
Активен од 2008 година, тој е ко-основач на STEAM ROOM и на Имагинативен кореографски центар (Imaginative Choreographic Center – ICC) заедно со Дарио Барето Дамас и Жана Пенчева. Поврзан е со различни културни структури, работејќи на денационализација на уметничките и културните практики, истовремено поттикнувајќи ко-размислување, ко-сонување и ко-обмислување алтернативни иднини преку кореографија.
Прочитајте повеќе на aleksandargeorgiev.com